Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodni platni promet". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

MEĐUNARODNI PLATNI PROMET

Beograd, maj, 2010.

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………………..……..3

1. MEĐUNARODNI PLATNI PROMET…………………………………………..……4

2. NOSIOCI PLATNOG PROMETA……………………………………………………4

2.1. Narodna banka Srbije……………………………………………………..……4

2.2. Banka………………………………………………………………….………..5

2.3. Ostali nosioci platnog prometa…………………………………………………5

3. UČESNICI U PLATNOM PROMETU………………………………………..………6

4. INSTRUMENTI PLAĆANJA U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU....6

4.1. Međunarodni dokumentarni akreditiv………………………………….………8

4.2. Međunarodna bankarska doznaka………………………………….…………..8

4.3. Međunarodni dokumentarni inkaso…………………………………………….9

4.4. Međunarodno kreditno pismo………………………………………………….9

4.5. Međunarodne kreditne kartice……………………………………...…………10

4.6. Međunarodna menica……………………………………………..…………..10

4.7. Međunarodni ček………………………………………………...……………10

5. VRSTE MEĐUNARODNIH PLAĆANJA……………………………...……………11

6. KORESPODENTSKI ODNOSI BANAKA………………………………………….12

ZAKLJUČAK…………………………………………………………...………………..14

LITERATURA………………………………………………………...…………………15

UVOD

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica sa gledišta mesta gde se nalaze lica koja u njemu učestvuju. Platni promet može biti :

– unutrašnji i

– međunarodni.

Pod unutrašnjim platnim prometom podrazumevaju se sva gotovinska i bezgotovinsko plaćanja izvršena između pravnih i fizičkih lica novcem te zemlje. U vršenju platnog prometa potrebne su dve strane: jedna koja vrši plaćanje-platioc i druga koja prima novac-primaoc. Plaćanje ce definiše kao prenos novčanih sredstava sa računa jednog fizičkog ili pravnog lica na drugi račun da bi se izvršila likvidacija privrednog ili drugog materijalno pravnog odnosa. Prema tome sva plaćanja izvršena u novcu bez obzira ko ih vrši,na koji način i u koju svrhu nazivaju se opštim imenom platni promet. Isplatioci i primaoci mogu sami između sebe vršiti plaćanja ali najčešće između njih stoji posrednik. Posrednici mogu biti: banke, poštanske štedionice, klirinške ustanove... Unutrašnji platni promet možemo posmatrati u užem i širem smislu. Posmatrano u širem smislu obuhvata sva plaćanja unutar jedne zemlje bez obzira da li se ona obavljaju posredstvom odgovarajuće institucije ili ne. Za ovakvo plaćanje koriste se svi savremeni vrstama novca: gotovinom, depozitnim novcem i prenosivim hartijama od vrednosti. U užem smislu u unutrašnji platni promet spadaju sva paćanja koja se vrše između pravnih lica i to putem posrednika.

U svakoj nacionalnoj ekonomiji cilj platnog prometa je brzo i efikasno izmirenje dužničko poverilačkih odnosa uz što racionalnije korišćenje navčane mase.

U savremenim tržišnim privredama koriste se dve osnovne metode regulisanja monetarne stabilnosti u kojima glavnu ulogu ima platni promet u zemlji:

– kada se na monetarno stanje nacionalne ekonomije deluje putem obaveznih rezervi koje poslovne banke drže kod centralne banke jer količina kredita u opticaju predstavlja jednu od najvažnijih veličina koje determiniše nivo novčane mase.

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]